Tel: 018 538 889  E-mail: info@poliklinikahuman.rs

Osnovni zadatak i cilj biohemijske laboratorije Poliklinike Human je laboratorijska dijagnostika koja će omogućiti pravovremeno postavljanje dijagnoze i praćenje terapije i toka bolesti.

Opredeljenost za primenu i uvođenje osetljivih i specifičnih  matoda ispitivanja nas uspešno vodi ka tom cilju.  Stalni razvoj je rezultovao velikim brojem raznolikih analiza biološkog materijala koje je moguće uraditi u biohemijskoj laboratoriji Poliklinike Human.

  • Biohemijski parametri

    Osnovni biohemijski parametri pružaju uvid u funkcionisanje pojedinih organa i organizma kao celine. Ukoliko neki parametar odstupa od referentnih vrednosti to obično ukazuje na patološko stanje određenog organa, u slučaju odstupanja većeg broja parametara, na ozbiljnu kliničku sliku jednog oboljenja.

  • Enzimi

    Enzimi su biološki aktivni proteini koji ubrzavaju biohemijske procese u našem organizmu. Oni kontrolišu: varenje, apsorpciju i razgradnju hrane, energetski metabolizam, fiziološke funkcije, mišićnu kontrakciju, rast, hormonske funkcije, detoksikaciju organizma itd. Enzimi od dijagnostičkog značaja najčešće se određuju u serumu/plazmi i urinu. Oni su značajni markeri srčanih, hematoloških i malignih oboljenja, oboljenja jetre, pankreasa, gastrointestinalnog trakta, bubrega, skeletnih mišića, kostiju…

  • Dijabetes

    Šećerna bolest (Diabetes mellitus) se danas ubraja među najčešća oboljenja u svetu i kod nas. Ovu bolest karakteriše trajno povećanje nivoa glukoze u krvi što može biti posledica nedostatka insulina ili nemogućnosti da insulin ostvari svoje dejstvo. Laboratorijske analize su jako značajne za postavljanje dijagnoze, praćenje efikasnosti terapije, kao i za praćenje akutnih i hroničniih komplikacija ove bolesti. Neregulisan nivo šećera u krvi ostavlja trajne posledice na mnoge organe.

  • Lipidni status

    Lipidi (masti) su izvor energije za naš organizam, izgrađuju sve naše ćelije i imaju brojne druge specijalne funkcije u organizmu. Transportuju se putem krvi kao lipoproteinske čestice, tako da u slučaju poremećaja metabolizma lipida (najznačajniji poremećaj je hiperlipoproteinemija) može doći do ozbiljnih oboljenja, poput ateroskleroze, koja vodi ka nastanku različitih kardiovaskularnih oboljenja (angina pectoris, infarct miokarda…)

  • Anemije

    Anemija (malokrvnost) je stanje u kome postoji nedostatak eritrocita (crvenih krvnih zrnaca) ili nedovoljna količina hemoglobina u eritrocitima. Hemoglobin je protein koji služi za prenos kiseonika od pluća do ostalih delova tela, a takođe ima ključnu ulogu i pri prenosu ugljen-dioksida od tkiva do pluća, tako da nedostatak hemoglobina onemogućava normalno funkcionisanje organizma. Malaksalost, vrtoglavica, ubrzan rad srca ili osećaj lupanja srca, pospanost samo su neki od prvih simptoma anemije.

  • Srčani markeri

    Među najznačajnijim faktorima rizika koji doprinose nastanku kardiovaskularnih bolesti (bolesti srca i krvnih sudova) su: pušenje, šećerna bolest, arterijska hipertenzija, poremećaj metabolizma lipida, porodična anamneza itd. Određeni biohemijski parametri igraju značajnu ulogu u dijagnozi ovakvih oboljenja, značajni su i za praćenje stanja kardioloških bolesnika. Ti parametri mogu biti od velikog značaja za praćenje srčane funkcije kao i nekroze (oštećenja) srčanih mišićnih ćelija (miocita).  

  • Elektroliti/Metali

    Elektroliti učestvuju u održavanju ravnoteže i raspodele vode u organizmu kao i u održavanju acido-baznog statusa, neophodni su za normalno funkcionisanje nervih i mišićnih ćelija, omogućavaju delovanje enzima, neki od njih imaju i strukturnu ulogu. Naš organizam dolazi do elektrolita jedino putem hrane i vode, a najviše ih gubi tokom nekih bolesti koje su praćene dijarejom i povraćanjem, Opekotine takođe mogu biti uzrok gubitka elektrolita. Poremećaj metabolizma elektrolita može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Organizam je najosetljiviji na male promene koncentracije kalijuma u krvi, a činjenica da se pH vrednost naše krvi kreće u jako uskom opsegu 7,35-7,45 jasno govori o značaju elektrolita za naš organizam. Mikroelementi ili elementi u tragu se nalaze u našim tkivima i telesnim tečnostima ali u malim količinama. Među njima je najviše metala kao što su: hrom, bakar, kobalt, mangan, cink, selen itd. Sa druge strane olovo i živa su teški metali koji se u našem organizmu mogu naći samo ukoliko je osoba bila izložena ovim metalima putem hrane, vode, vazduha itd.

  • Vitamini

    Vitamini su organske supstance koje čovek ne može da sintetiše u dovoljnoj količini, a pojedine vitamine ne može uopšte da sintetiše, tako da se moraju unositi sa hranom (namirnice biljnog i životinjskog porekla). Današnji način proizvodnje i prerade hrane, uz industrijsku zagađenost sredine i stresni način života koji vodimo, uslovljavaju potrebu za dodatnim količinama vitamina. Hipovitaminoza je stanje uzrokovano nedovoljnim unosom vitamina ili nedovoljnom apsorpcijom, i karakteriše se nespecifičnim simptomima kao što su: umor, razdražljivost, gubitak apetita, učestale infekcije.

  • Lekovi

    Značaj laboratorijskih analiza se ogleda i u praćenju terapijske efikasnosti određenih grupa lekova. Danas se u laboratorijama uglavnom određuje koncentracija onih lekova koji imaju malu terapijsku širinu, takvi lekovi su antiepileptici (Eftil®, Tegretol®, Keppra®…), litijum, digoksin itd.  Kod ovih lekova je jako bitno pratiti njihovu koncentraciju u krvi zato što se u skladu sa tim koriguje terapijska doza. Ukoliko je koncentracija leka ispod očekivane, lek neće ostvariti svoj efekat, u suprotnom može izazvati niz neželjenih efekata.

  • Krvna slika/Markeri inflamacije

    Kompletna krvna slika (KKS) je osnovna laboratorijska analiza krvi koja se radi zbog procene opšteg zdravstvenog stanja i otkrivanja raznovrsnih poremećaja poput: anemija, infekcija, stanja uhranjenosti organizma i izloženosti otrovnim materijama. KKS uključuje broj eritrocita, leukocita i trombocita, eritrocitne konstante (MCV, MCH, MCHC, RDW), trombocitne konstante (MPV, PDW), leukocitarnu formula (podvrste leukocita: neutrofili, eozinofili, bazofili, monociti, limfociti), hemoglobin i hematokrit. Ovom analizom krvi se dobija uvid u broj i kvalitet krvnih ćelija. Zapaljenje (inflamacija) je reakcija našeg tkiva na neku povredu ili infekciju. Bez obzira na uzrok (mehanička povreda, zračenje, toplota, hemijski agensi, razne infekcije) svako oštećenje tkiva pokreće niz biohemijskh procesa u organizmu koji imaju za cilj stvaranje ili oslobađanje određenih supstanci koje su označene kao markeri inflamacije (medijatori zapaljenja). Među tim markerima inflamacije poseban značaj imaju tzv. proteini akutne faze kao što su C-reaktivni protein (CRP) i fibrinogen.

  • Koagulacija

    Hemostaza je proces koji smanjuje ili sprečava gubitak krvi prilikom povrede krvnog suda. Proces hemostaze se odvija u više faza (vaskularna faza, trombocitna faza, plazmina faza ili koagulacija, popravka oštećenog zida krvnog suda). Suština plazmine faze ili koagulacije je formiranje nerastvornog fibrina koji ima osobinu da polimerizuje i tako formira mrežu koja će zadržavati krvne ćelije. U ovoj fazi učestvuje veliki broj proteina krvne plazme koji su označeni kao faktori koagulacije. Ispitivanje parametara hemostaze je neophodno za sve operacione zahvate, za praćenje oralne antikoagulantne terapije i trombolitičke terapije, za dijagnostifikovanje tromboza, kao i za procenu sintetske sposobnosti jetre, obzirom da se većina faktora koagulacije sintetiše u jetri.

  • Urin/Analiza mokraćnog kamena/Feces

     Opšti pregled urina je jedna od korisnijih screening metoda čiji rezultati mogu dati osnovne informacije o metabolizmu organizma i stanju urinarnog sistema. Opštim pregledom urina se mogu otkriti: poremećaj rada bubrega i prostate, dijabetes, kao i urinarne infekcije. Sastoji se od fizičko-hemijskog pregleda (boja, izgled, pH vrednost, specifična gustina, detekcija proteina, glukoze, ketonskih tela, bilirubina….) i pregleda sedimenta (mikroskopska detekcija eritrocita, leukocita, epitelnih ćelija, bakterija, gljivica, sluzi, raznih kristala i soli….). Uzorak je prvi jutarnji urin zato što je on najkoncentrovaniji. Nakon odgovarajuće higijene uzima se drugi malz prvog jutarnjeg urina u sterilnu bočicu. Analiza mokraćnog kamena. Prisustvo kamena u bubregu se označava kao nefrolitijaza, on može izazvati opstrukciju normalnog protoka urina, može pospešiti nastanak urinarne infekcije i izazvati jak bol. Glavni znakovi/simptomi mokraćnih kamenaca su bol i pojava krvi u urinu. Postoje različite vrste mokraćnog kamena (kamenci kalcijum-oksalata, kamenci kalcijum fosfata, kamenci mokraćne kiseline, struvitni I cistinski kamenci). Njihovom  analizom se zapravo utvrđuje hemijski sastav   Ispitivanjem stolice (fecesa) dobija se uvid u funkciju jetre, pankreasa i celokupnog digestivnog trakta. Za uzorkovanje i transport stolice koriste se plastične bočice koje sa unutrašnje strane imaju pričvršćenu kašičicu. Stolica je uglavnom biološki materijal za mikrobiološka ispitivanja, a što se biohemijskih analiza tiče radi se o neinvazivnim testovima koji mogu imati veliki dijagnostički značaj u nekim slučajevima. Prva analiza je ispitivanje stolice na ostatke hrane tj. ispituje se svarljivost masti, proteina i ugljenih hidrata. Druga analiza je ispitivanje krvi u stolici. Kod većih krvarenja stolica je crne boje, a kada je u stolici prisutna neznatna količina krvi koja nije vidljiva golim okom onda se radi o okultnom krvarenj. U oba slučaja prisustvo krvi se dokazuje hemijskim putem. Krv u stolici može da potiče iz bilo kog dela digestivnog trakta (od usne duplje do završnog dela debelog creva). Treća analiza je određivanje proteina kalprotektina u stolici. Ovaj test će pokazati povišene vrednosti kalprotektina  kod upalnih procesa creva (colitis, Kronova bolest, adenoma, polipi…) ali ne i kod sindroma iritabilnog kolona.

  • Hormoni

    Hormoni su biološki aktivne supstance koje sekretuju endokrine žlezde.Funkcija endokrinog sistema je u tesnoj vezi sa funkcijom nervnog,kardiovaskularnog, digestivnog i respirtornog sistema. Putem krvi dospevaju do određenih tkiva gde regulišu: rast, razvoj, reprodukciju, metaboličke procese, homeostazu (stalnost unutrašnje sredine). Štitna žlezda je najveća enokrina žlezda u našem organizmu. Njeni hormoni (T3, T4) utiču na metabolizam proteina, lipida i ugljenih hidrata, na rast i sazrevanje organizma, na stvaranje toplote, imaju važnu ulogu u reprodukciji i kod muškaraca i kod žena. Treći hormon štitne žlezde je kalcitonin, koji reguliše metabolizam kalcijuma i fosfata. Poremećaj u lučenju polnih hormona kod mladih žena i muškaraca može biti posledica načina života, kao što su poremećaj ishrane, veliki dobitak ili gubitak telesne težine, preterana fizička aktivnost ili neaktivnost, biološki, hemijski i fizički faktori,kao i stres kome smo svi danas izloženi. Osim toga, poremećaj u lučenju drugih endokrinih žlezda takođe može uticati na ovaj disbalans, kao na primer poremećaj funkcije štitne i nadbubrežne žlezde, hipofize, a može biti posledica i mnogih hroničnih bolesti, kao što su šećerna bolest, bolesti jetre, bubrega. Hormoni nadbubrežne žlezde su podeljeni na hormone srži nadbubrežne žlezde (adrenalin, noradrenalin i dopamine, koji se nazivaju još i kateholamini, oni utiču na mnoge metaboličke procese i organe kada je organizam u stresnoj situaciji) i hormone kore nadbubrežne žlezde (kortizol koji takođe reguliše metaboličke procese, aldosteron koji reguliše metabolizam vode i elektrolita). Endokrini deo pankreasa luči insulin i glukagon. Ovi hormoni regulišu metaboličke procese ali imaju suprotne efekte. Nedostatak insulina ili nemogućnost da ostvari svoje dejstvo dovodi do pojave šećerne bolesti. Paratiroidne žlezde stvaraju PTH, hormon koji pored kalcitonina i vitamin D hormona reguliše metabolizam kalcijuma i fosfata.  Hormoni hipotalamusa i hormoni hipofize (hormon rasta, ACTH, TSH, prolaktin, FSH, LH, vazopresin i oksitocin) imaju centralnu ulogu u hormonskoj regulaciji većine endokrinih žlezda u organizmu, a takođe regulišu i brojne procese. 

  • Tumorski makeri

    Prema definiciji tumorski markeri su supstance koje sintetiše tumorska ćelija ili netumorska ćelija ali kao odgovor na  neko benigno ili maligno stanje u organizmu.  Koriste se kao pomoć pri otkrivanju, postavljanju dijagnoze i praćenju nekih vrsta malignih stanja. Tumorski markeri mogu biti: enzimi, hormoni, onkofetalni antigeni, proteini, receptori itd. Neki su u vezi sa jednom vrstom kancera (specifični tumorski markeri), dok drugi mogu biti povišeni kod više vrsta malignih stanja (opšti tumorski markeri). Postoje ograničenja u korišćenju ovih parametara u dijagnostičke svrhe, zato što svako povećanje nivoa tumorskih markera ne mora da znači da je u pitanju i malignitet, obzirom da postoje i određena fiziološka stanja u kojima neki od njih mogu biti povećani (npr. CEA i AFP kod trudnica). Isto tako i benigne promene mogu izazvati povećano lučenje nekih tumorskih markera.

  • Imunologija/Specifični proteini

    U našem organizmu postoji odbrambeni tj. imunološki sistem koji naš štiti od različitih infkcija. On ima složenu aktivnost, između ostalog odgovoran je za produkciju antitela (imunoglobulina). Sinteza antitela je kod zdravih osoba harmonizovana, inače kod nekih osoba mogu da se jave različiti oblici poremćaja imunoregulacije, i to obično kod osoba koje imaju gentsku sklonost, nakon nekih ponavljanih virusnih infekcija, stresnih situacija. U takvim slučajevima dolazi do sinteze antitela koja su usmerena protiv sopstvenih tkiva/organa, autoantitela. Autoantitela su veoma različita. Nekad su specifična prema organu, organ-specifična autoantitela (anti TPO, anti TG, anti TSHR). Autoantitela mogu biti i sistemska kao npr. antinuklearna antitela (ANA) koja se mogu javiti kod sistemskog lupusa, reumatoidnog artritisa, sklerodermije. Postojanje autoantitela u serumu osobe još ne znači da postoji autoimunsko oboljenje.

  • Alergeni/Netolerancija/Intolerancija

    Alergija je reakcija organizma na neke supstance (alergene) koje telo doživljava kao strane i štetne. Alergeni koji izazivaju alergijsku reakciju mogu biti hrana, spore, delovi tela životinja, otrov insekata, polen itd. U normalnoj situaciji, imuni sistem funkcioniše kao odbrana od štetnih agenasa (npr. bakterija i virusa). Kod većine alergijskih reakcija imuni sistem reaguje na alergen kao na štetni agens. Pri prvom kontaktu sa alergenom organizam produkuje veliku količinu antitela (IgE). Ova antitela su supstance proteinske prirode i ona su specifična za svaki alergen (npr. za različite vrste polena). Molekuli imunoglobulina E (IgE) se u organizmu vezuju za mastocite (ćelije prisutne u mnogim tkivima – sluznica nosa, pluća, sistem za varenje) i za bazofilne granulocite (ćelije koje se nalaze u krvi). Kontakt IgE i alergena predstavlja signal za mastocite i bazofilne granulocite da proizvedu i oslobode snažne inflamatorne materije kao što su histamini, prostaglandini i leukotrieni. Efekat delovanja ovih hemijskih materija na različite delove tela izaziva simptome alergijske reakcije. Alergene možemo podeliti na inhalatorne (alergeni koje udišemo), zatim nutritivne (alergeni koji se unose u organizam kao hrana ili piće) i lekove koji se mogu primjenjivati kao kapi, kreme, sprejevi, kapsule, tablete, sirupi, kapi, čepići, vaginalete  ili  se mogu primjenjivati  u formi injekcija i infuzija Simptomi alergijske reakcije mogu biti blagi, srednje blagi, jako izraženi do anafilaktičkog šoka. Stanje alergijskog šoka, anafilakse, je jaka alergijska reakcija, koja zahvata disajne  puteve i/ili kardiovaskularni sistem, kožu i/ili probavni trakt. Alergijska reakcija može izazvati različite simptome: • Kijavicu(alergijski rinitis); • Upalu ždrela (crvenilo, otok); • Pluća ( kašalj, teško disanje, bronhospazam); • Probavne smetnje ( bolovi i grčevi  u stomaku, mučnina, povraćanje, prolivii, česte upale hemeroida); • Kožne tegobe (osipi, urtikarije, otoci); • Urinarne tegobe (učestalo mokrenje ); • Kardiovaskularni sistem (malaksalost, umor, slabost, bledilo, ubrzani puls, nesvestica).

    Danas se najčešće koriste testovi iz krvi kojim se određuje ukupna količina IgE antitela ili koncentracija specifičnih IgE antitela na određene alergene . 1) Određivanje ukupnih IgE antitela u krvi Količina IgE antitiela u serumu zdravih osoba je promjenjiva tokom života i može biti povećana kod alergijskih, parazitarnih i zloćudnih bolesti. 2) Određivanje specifičnih IgE antitela u krvi Iz krvi je moguće utvrditi  količinu specifičnih IgE antitiela koja se stvaraju u našem telu na pojedine alergene (inhalatorne ili nutritivne).

  • Intolerancija

    Intolerancija na hranu, ili nealergijska preosetljivost na hranu, je zakasnela reakcija organizma na hranu, piće i aditive u hrani. Uzrokuje niz simptoma u jednom ili više organa ili u čitavom sistemu. Nastaje usled nedostatka specifičnih hemijskih supstanci ili enzima potrebnih za varenje hrane, ali i zbog patološke reakcije na neke uobičajeno prisutne supstance u hrani. Imunološki sistem creva najveći je i najvažniji u celom telu. Creva predstavljaju barijeru  za bakterije, viruse i druge patogene organizme koji uzrokuju bolesti,  kao i barijeru za strane proteine koji dolaze iz hrane.

    U određenim okolnostima, npr. za vreme metaboličkog stresa, infekcija, razvija se upalni odgovor, povećava se propustljivost creva i dolazi do većeg transporta antigena kroz nju. Upalni proces narušava funkciju glatkih mišića, nervnih vlakana, a vremenom su zahvaćeni i dublji neuromuskularni slojevi. Dolazi do razvoja “sindroma probušenog creva” koje rezultira povećanjem transporta antigena i stvaranjem specifičnih IgG antitela. Velika količina cirkulišućih  imunokompleksa može povećati koloidno-osmotski pritisak  krvne plazme što dovodi do zadržavanja veće količine tečnosti izvan i unutar ćelije. Posledica je oštećenje različitih ćelija i tkiva, ali i stvaranje edema s posledicom povećanja telesne mase (gojaznost).

    Simptomi intolerancije na hranu:

    • Koža (osip, svrab, koprivnjača, angioedem, dermatitis, ekcem, psorijaza, akne);
    • Respiratorni sistem (otok nosne sluznice, rinitis, sinusitis, nadražaj ždrijela, astma, suvi kašalj);
    • Digestivni trakt (grčevi u abdomenu, mučnina, gasovi, proliv, zatvor i sindrom iritabilnog creva);
    • Neurološki (glavobolja, migrena, vrtoglavica, omaglica);
    • Psihološki (gubitak motivacije, letargija, depresija, umor, hiperaktivnost kod dece);
    • Drugi (artritis, fibromijalgija, otečeni zglobovi, gojaznost).

  • Trombofilije

    TROMBOFILIJA je sklonost ka nastanku krvnog ugruška ili tromba, zbog postojanja urođenog i/ili stečenog poremećaja zgrušavanja krvi. Nastali krvni ugrušak može da dovede do začepljenja krvnog suda tj. tromboze tako da se trombofilija može ispoljiti epizodom jedne ili ponavljane venske/arterijske tromboze. Tromboza dubokih vena na donjim ekstremitetima (otok, bol, crvenilo) je najtipičniji oblik ispoljavanja trombofilije. Pored urođene ili stečene trombofilije, dodatni faktor rizika za nastanak tromboze može biti starija životna dob, pol, pušenje, gojaznost, operativni zahvati, dugotrajno mirovanje, maligna bolest, šećerna bolest, povišene masnoće u krvi, povišen nivo estrogena, primena hormonskih kontraceptiva, trudnoća i postporođajni period. PCR tehnika dovela je do otkrića genskih polimorfizama za faktore koagulacije ili njihove inhibitore koji su takođe odgovorni za nastanak pre svega venskih tromboza. Uprkos svemu, razlog tromboze nije poznat u 35-60% slučajeva. Urođene trombofilije, usled deficita ATIII, PC, PS, rezistencije na APC nasleđuju se autozomno dominantno, što znači da se kod 50% članova porodice oboljelog nalazi isti nedostatak. Uzroci UROĐENE (nasledne) TROMBOFILIJE:

    • nedostatak antitrombina;
    • nedostatak proteina C;
    • nedostatak proteina S;
    • rezistencija na aktivirani protein C (potvrđuje se mutacijom FV Leiden);
    • mutacija protrombina 20210;
    • mutacija gena za metil tetrahidrofolat reduktazu MTFHR;
    • mutacija gena za trombomodulin;
    • disfibirnogenemija;
    • deficit faktora XII.

    Uzroci STEČENIH poremećaja udruženih sa TROMBOZOM:

    • antifosfolipidni sindrom (prisustvo lupus antikoagulansa, antikardiolipinskih antitela I antitela na beta2glikoprotein);
    • mijeloproliferativna oboljenja (osteomijelofibroza, policitemija rubra vera, esencijalna tombocitemija, hronična granulocitnan leukemija);
    • paroksizmalna noćna hemoglobinurija;
    • autoimune bolesti (npr. sistemski lupus);
    • malignitet;
    • hiperlipidemije;
    • hiperhomocisteinemija uslovljena nedostatkom vitamina B12 i drugim negenetskim uzrocima.

    BOLESNICI KOJE TREBA TESTIRATI NA TROMBOFILIJU

    Testiraju se pacijenti ukoliko je kod njih prisutan jedan ili više sledećih kriterijuma:

    • pozitivna porodična ananmneza ;
    • rekurentne idiopatske tromboze;
    • tromboze u mlađem životnom dobu ;
    • udruženost arterijskih i venskih tromboza;
    • udruženost tromboze i spontanih pobačaja;
    • tromboze neobičnih lokalizacija;
    • kumarinom indukovana nekroza kože;
    • neonatalna purpura fulminans.

    Pacijente treba testirati na trombofilije, kada prođe akutna faza tromboze, kada se isključe stečena stanja koja mogu da uzrokuju poremećaje (trudnoća, oboljenja jetre i bubrega, kontraceptivne pilule, zapaljenjski procesi). S obzirom da oralna antikoagulantna terapija utiče na protein C, testove treba izvoditi najmanje deset dana nakon isključenja ove terapije. Iako heparin takođe utiče na kaogulacione testove za trombofilije, smatra se da je, ukoliko je to neophodno, moguće ispitivati pacijente, pre svega ukoliko su na terapiji niskomolekulskim heparinom.

  • Citogenetika

    Citogenetika se bavi proučavanjem hromozoma. Hromozomi su dugi nizovi DNK koji se nalaze u svim ćelijama organizma. Normalan broj hromozoma kod čoveka je 46, odnosno 23 para. Po jedan hromozom iz svakog para dobija se od svakog roditelja. Polni hromozomi su XX kod žene, a XY kod muškarca.

    Promene u broju, veličini ili strukturi hromozoma mogu uzrokovati poremećaje koji utiču na rast, razvoj i zdravlje. Hromozomski poremećaji mogu se naslediti od roditelja, ili mogu nastati kada se stvaraju jajna ćelija ili spermatozoid.

    Hromozomski poremećaji mogu nastati zbog viška ili manjka kopija nekog hromozoma (Down sindrom – tri kopije 21, Edwards sindrom – tri kopije 18, Klinefelter sindrom – dečaci sa XXY, Turner sindrom – devojčice sa samo jednim X) i zbog strukturnih abnormalnosti na hromozomima. Citogenetska analiza može se raditi kod odraslih, iz uzorka krvi, najčešće kod bračnih parova sa problemom steriliteta ili uzastopnih pobačaja u ranoj trudnoći. Prenatalno se citogenetska analiza ploda može raditi iz ćelija plodove vode dobijenih amniocentezom. Kariotip iz plodove vode znači određivanje broja i strukture hromozoma i određivanje pola. Za kariotip iz plodove vode potrebno je 15 dana.

    Indikacije za amniocentezu:

    • trudnoća u 35. godini i kasnije
    • loši ultrazvučni parametri
    • visoko rizični biohemijski testovi
    • vantelesna oplodnja
    • porodična istorija genetskih oboljenja
    • ponovljeni spontani pobačaji

AKTUELNOSTI

cache/resized/864d9309b8c8a586e9b9f555caf387c3.jpg
Super User, ponedeljak, 13 februar 2017
U cilju razvijanja svesti o važnosti zdravlja i prevenciji raznih bolesti, Poliklinika Human Vam omogućava da po promotivnim cenama obradujete svoje prijatelje, članove porodice ili poslovne saradnike kupovinom VAUČERA! Poliklinika Human, prijatelj Vašeg zdravlja!      
cache/resized/94b786b060efe33e20935f7eb25e07f9.jpg
Super User, ponedeljak, 13 februar 2017
Nepravilna i nezdrava ishrana postala je jedan od najvažnijih problema savremenog čoveka. Zdrava ishrana čoveku omogućava da se zaštiti od mnogobrojnih fizičkih i psihičkih bolesti. Savremena medicina je nakon dugogodišnjeg istraživanja potvrdila da je savremeni način života u sprezi sa ...
cache/resized/6cf9685c5d34d6ecbebf78effa5e3943.jpg
Super User, ponedeljak, 13 februar 2017
Otkrijte na vreme uzrok alergija kod dece,  ojačajte im imunitet i sprečite nastanak komplikacija. U Poliklinici Human možete odraditi pedijatrijski panel koji sadrži 10 inhalatornih i deset nutritivnih alergena. Poliklinika Human, prijatelj Vašeg zdravlja!

AKTUELNOSTI

INFO

PRIJAVA ZA NEWSLETTER

Prijavite se na naš Newsletter i prvi saznajte novosti, posebne akcije i pogodnosti iz naše Poliklinike

PRATITE NAS