Aktuelne teme i stručni tekstovi

Krajnji cilj dobre glikemijske kontrole je prevencija komplikacija koje se javljaju kao posledica loše regulisanosti nivoa šećera u krvi, kao i povećanje kvaliteta života pacijenta. Komplikacije koje se javljaju podrazumevaju mikrovaskularne (retinopatija, neuropatija i nefropatija) i makrovaskularne komplikacije kao što je infarkt miokarda i gangrena donjih ekstremiteta. Poznato je da se sa svakim smanjenjem HbA1c  smanjuje i rizik od pojave komplikacija.

Od dijabetesa u Srbiji oboleva jedno dete na 2.500–3.000 dece. Od tipa 1 godišnje oboli oko 180 devojčica i dečaka uzrasta do 14 godina, sa podjednakom zastupljenošću polova. Javlja se od najranijeg uzrasta, pa čak i kod beba starih samo nekoliko meseci, sa pikom javljanja u periodu intenzivnog rasta i tokom puberteta.

Suština racionalne primene antibiotika se sastoji u poznavanju i pridržavanju osnovnih principa optimalne terapije, a oni se pre svega ogledaju u pravilnom izboru antibiotika, adekvatnom doziranju prema individualnim karakteristikama bolesnika, odnosno vrsti i težini infekcije. Stoga je veoma bitno da pacijenti ne pribegavaju samolečenju i samoinicijativnom izboru antibiotika.

Benigna hiperplazija prostate BPH (Benign Prostatic Hyperplasia) definiše se kao benigno (ne-kancerozno) povećanje prostate, uzrokovano rastom novih ćelija prostate. Jedno je od najčešćih stanja koje se javlja kod starijih muškaraca.

Alergija izazvana ubodom insekta može biti dramatična, a ukoliko se ne reaguje na vreme može imati i smrtni ishod, zato su prevencija i zaštita od uboda insekta od izuzetne važnosti.Posebno oprezne moraju biti osobe sklone alergijama.

Digestivni trakt igra ključnu ulogu u imunološkom odgovoru organizma na infekciju i u održavanju ukupnog zdravlja.

Jedan od najčešćih problema vezanih za varenje hrane je upala  sluzokože želuca tj. gastritis. Bolest je najčešće izazvana infekcijom želuca bakterijom Helicobacter pylori, nekontrolisanom upotrebom lekova protiv upale i bolova (aspirin, ibuprofen), prekomernim unosom alkoholnih napitaka, stresom nakon velikih hiruških intervencija, povreda, opekotina, teških infekcija. Bolest se češće javlja kod starijih osoba, može biti autoimunske prirode, javlja se u sklopu drugih bolesti (HIV, Kronova bolest, autoimunska upala štitne žlezde, dijabetes tip I, parazitoze).

Pacijenti sa šećernom bolešću, a naročito oni sa neregulisanim dijabetesom, češće imaju infektivna stanja koja se mogu komplikovati na različite načine. Njima je ćelijski imuni odgovor oslabljen u borbi protiv svake infekcije, uključujući i virusnu.

Hipoterioza u početku izaziva nespecifične simptome poput promuklosti, malaksalosti i neobjašnjivog gojenja. Ukoliko se ne prepozna i ne leči pravovremeno, klinička slika se pogoršava. Javljaju se  zimogrožljivost, zatvor, suvoća kože, otoci, porast masnoća u krvi, bolovi u kostima i mišićima, gubi se kvalitet kose, pojavljuje „guša“ sa prednje strane vrata. Mogu se javiti i teški poremećaji poput depresije, otežanog disanja i poremećaja srčanog rada.