Uloga dobre glikemijske kontrole kod osoba obolelih od dijabetesa

Home / Saveti naših lekara / Uloga dobre glikemijske kontrole kod osoba obolelih od dijabetesa

Situacija u kojoj smo se svi do sada nalazili i u kojoj se trenutno nalazimo, kao što su uslovi vanredne situacije i izolacije, dodatno je uticala na zdravstveno stanje osoba sa hroničnim bolestima poput dijabetesa. Osobe obolele od dijabetesa nisu bile u mogućnosti da budu fizički aktivne,  moguće da u novim okolnostima nije uvek bilo lako sprovoditi uravnoteženu i zdravu ishranu, zbog čega je kod većine doslo do poremećaja glikoregulacije. U situaciji poput ove različiti su načini na koje su se ljudi suočavali sa novim okolnostima i navikama. Većina, ako ne svi mi osećamo neki stepen neizvesnosti i zabrinuti smo za svoje zdravlje i zdravlje svojih najbližih. Moguće je da su  osobe sa dijabetesom  bile posebno osetljive, jer ukoliko bi se zarazile imale su veći rizik da postanu ozbiljno bolesne. Dodatno, postojala je bojazan za dostupnost lekova za dijabetes. Pacijenti nisu imali mogućnost da dolaze na redovne kontrole kod svojih izabranih lekara i endokrinologa. Sve ovo zajedno je moglo je imati uticaj i na dobru kontrolu dijabetesa koja je najvažniji preduslov za prevenciju komplikacija, koje su glavni uzrok invaliditeta i smrti.

Zato je u ovom trenutku važno da se vratimo na osnovne ciljeve lečenja dijabetesa, odnosno da se skrene pažnja na bolju kontrolu bolesti i da uz nastavak adekvatne terapije pomognemo da se pacijenti osećaju dobro, da bi prevenirali potencijalna vaskularna oštećenja i nastanak komplikacija, takođe da se izbegnu niske vrednosti šećera tj. hipoglikemije, ali i visoke vrednosti šećera u krvi odnosno hiperglikemije.

Šta je cilj dobre glikemijske kontrole?

Krajnji cilj dobre glikemijske kontrole je prevencija komplikacija koje se javljaju kao posledica loše regulisanosti nivoa šećera u krvi, kao i povećanje kvaliteta života pacijenta. Komplikacije koje se javljaju podrazumevaju mikrovaskularne (retinopatija, neuropatija i nefropatija) i makrovaskularne komplikacije kao što je infarkt miokarda i gangrena donjih ekstremiteta. Poznato je da se sa svakim smanjenjem HbA1c  smanjuje i rizik od pojave komplikacija.

Prevencija se postiže ukoliko pacijent sprovodi sledeće mere:

  1. Redovna kontrola glikemije i održavanje vrednosti u ciljnim opsezima (u dogovoru sa lekarom)
  2. Pridržavanje higijensko-dijetetskog režima koji čine:
    1. Zdrava i izbalansirana ishrana
    2. Redovna fizička aktivnost
  3. Redovna primena propisanih lekova prema uputstvu lekara
  4. Kod pacijenata koji imaju i pridružene kardiovaskularne bolesti, važno je i održavanje krvnog pritiska i lipidnog statusa (nivo holesterola i triglicerida) u granicama normale.

Za dobru kontrolu je važna i samokontrola šećera u krvi.  Kada je potrebno proveravati nivo šećera u krvi?

U dogovoru sa lekarom najbolje je napraviti plan kada i koliko često treba proveravati šećer u krvi. Evo nekoliko saveta kada provera može da bude poželjna i zašto:

  • Kada se probudite, da vidite da li je nivo šećera u krvi pod kontrolom i tokom noći i sna
  • 2 sata nakon obroka, da bi znali kako hrana koju unosite utiče na nivo šećera u krvi
  • 15 minuta pre i nakon fizičke aktivnosti, da bi videli kako fizička aktivnost utiče na nivo šećera u krvi
  • Ukoliko sumnjate na pad šećera u krvi tokom noći, potrebno je izmeriti vrednost u periodu 02-04h i isključiti mogućnost noćne hipoglikemije, koja može biti opasna.

Važno je da se prate vrednosti šećera u krvi kako bi mogli da pratite šta dovodi do njihovog skoka ili pada. Nivo šećera u krvi se menja tokom čitavog dana i noći. Važno je da sastavni deo plana lečenja bude i plan aktivnosti koje treba preduzeti ukoliko šećer u krvi poraste suviše visoko ili padne suviše nisko.

Preterano visok ili preterano nizak nivo šećera u krvi može izazvati simptome koji se lako mogu zameniti simptomima nekih drugih stanja.

Koji bi bili saveti za pripremu pacijenata za dolazak  na prvu narednu kontrolu?

Važno je da pacijenti dođu pripremljeni da pored svoje terapije i doza koje trenutno primaju imaju i zabeležene vrednosti  šećera u krvi o kojima smo govorili, glikemiju našte i postparndijalne glikemije, da naglase ukoliko su imali simptome hipoglikemija. Takođe bilo bi dobro da imaju poslednji rezultat vrednosti glikoziliranog hemoglobina, koji je pokazatelj prosečnog nivoa glukoze u krvi.

 

Dr Olivera Milosavljević, endokrinolog