Hipotireoza – smanjena funkcija štitne žlezde

Hipotireoza – smanjena funkcija štitne žlezde

Smanjena funkcija štitne žlezde

Ukoliko štitna žlezda ne proizvodi dovoljno sopstvenih hormona, nastaje bolest koja se naziva hipotireoza.

Hipoterioza u početku izaziva nespecifične simptome poput promuklosti, malaksalosti i neobjašnjivog gojenja. Ukoliko se ne prepozna i ne leči pravovremeno, klinička slika se pogoršava. Javljaju se  zimogrožljivost, zatvor, suvoća kože, otoci, porast masnoća u krvi, bolovi u kostima i mišićima, gubi se kvalitet kose, pojavljuje „guša“ sa prednje strane vrata. Mogu se javiti i teški poremećaji poput depresije, otežanog disanja i poremećaja srčanog rada.

Ova bolest nastaje kao posledica autoimunih bolesti (imunski sistem napada sopstveno tkivo žlezde), kao komplikacija lečenja njenog ubrzanog rada ili nekih drugih bolesti, hirurškog uklanjanja ili zračenja žlezde, u sklopu urođenih bolesti i sindroma, kao posledica bolesti centralnog nervnog sistema (pod čijom je kontrolom), u trudnoći i zbog nedovoljnog unosa joda putem hrane.

Dijagnoza se postavlja analizom hormona štitne žlezde u krvi, kao i hormona koji stimulišu njen rad, a potiču iz centralnog nervnog sistema. Ukoliko se sumnja na autoimunu bolest žlezde, proveravaju se autoantitela stvorena protiv tkiva žlezde.

Ukoliko su vrednosti hormona niske i/ili povišene vrednosti autoantitela, pacijent se upućuje na dodatnu dijagnostiku (ultrazvuk štitne žlezde) i leči od strane specijaliste endokrinologa, supstitucijom sintetskim hormonima štitne žlezde.

Terapija se uzima svakog dana u isto vreme, najbolje ujutru odmah nakon buđenja, kako bi se imitirala prirodna proizvodnja hormona u našoj žlezdi. Ukoliko se na vreme otkrije i leči, bolest ne ostavlja posledice po naše zdravlje.

Dr Dragana Bogdanović

Leave a Reply