Ekcem - kako se tretira i da li je izlečiv?

Šta je ekcem?

Da bi razumeli šta je ekcem i šta ga uzrokuje pomaže nam da znamo nešto o razlikama između zdrave i kože zahvaćene ekcemom.

Zdrava koža pruža snažnu barijeru u zaštiti tela od spoljašnjih uticaja, od infekcije ili iritacije, učestvuje u regulisanju telesne temperature, sprečava gubitak vode i elektrolita.

Ekcem je hronično, zapaljenjsko oboljenje pokrenuto različitim alergenima.

Pojavljuje se u obliku polimorfne reakcije kože praćene svrabom.

Karakteriše ga eritem(crvenilo), edem (otok), vezikule (mehurići), vlaženje u akutnoj fazi i/ili lihenifikacija (suvoća kože), deskvamacija i hiperkeratoza (zadebljanje kože) u hroničnoj fazi.

Kakav ekcem postoji?

Postoje različite kliničke forme ekcema od kojih su najčešći:

• Atopijski dermatitis
• Kontaktni dermatitis (alergijski I iritativni)

Atopijski dermatitis najčešće počinje od trećeg meseca života. Klinička slika varira i po izgledu i po lokalizaciji, a u zavisnosti od uzrasta bolesnika.

Kod odojčadi promene se javljaju na koži lica – obrazi, brada, čelo u vidu eritematoznih (crvenih) plaža, nekada posutih vezikulama (mehurićima), praćenih svrabom koji remeti san.

Posle druge godine života promene se manifestuju u vidu plakova sa lihenifikacijom i deskvamacijom , a zahvataju kožu velikih pregiba – laktova, kolena i vrata. Kod većine obolelih može se dokazati preosteljivost na grinje iz kućne prašine i druge alergene iz vazduha.

Kod adolescenata promene zahvataju lice, vrat, gornju polovinu trupa, kožu šaka i stopala. Kod većine pacijenata posle puberteta ili do 30 godine nastupa remisija (povlačenje) oboljenja.

U adultnom period atopijski dermatitis ostaje aktivan kod manjeg broja obolelih, a retko se prvi put javlja.

Kontaktni dermatitis nastaje usled kontakta kože sa iritirajućim agensom koji dovodi do iritacije ili alergijske reakcije. Najčešći iritansi su sapuni, deterdženti, antiseptici, mašinsko ulje, cement, prašina, alkohol, mnoge biljke, propolis, pesticide, metal nikl u nakitu. Javlja se na delovima kože koji su bili u kontaktu sa iritirajućom supstancom. Simptomi su crveni osip, svrab, suva, ispucala, perutava koža, neravnine u vidu plihova, osećaj žarenja.

Dijagnoza

Dijagnoza ekcema se postavlja na osnovu :

• Anamneze
• Kliničke slike
• Probe ekspozicijei eliminacije alergena
• Alergoloških kožnih proba i
• Imunoloških testova.

Lečenje ekcema

Terapija mora biti pod kontrolom nadležnog dermatologa koji će odrediti način primene leka kao i trajanje terapije.

Najpre se pokuša sa pronalaženjem uzroka ekcema, davanjem saveta o materijama koje treba izbegavati.

Ukoliko se radi o blagom osipu biće dovoljna kratkotrajna primena kreme sa kortikosteroidom ili imunomodulatorom (takrolimus i pimekrolimus). U slučaju izraženog svraba i upalne reakcije na koži neophodan je i antihistaminik, sistemski kortikosteroid, a ukoliko se javi sekundarna infekcija daje se i antibiotik. Najvažnije je omogućiti da se koža zahvaćena ekcemom ne isušuje, što se postiže hidrantnim kremama kojima se koža omekšava.

Preporuke su:

• Ne koristiti garderobu od sintetike ili vune već pamučne tkanine
• Umesto sapuna opredeliti se za uljane kupke
• Zameniti jake deterdžente I omekšivače blažom formulom
• Izbegavati nagle temperaturne razlike.

Ranim otkrivanjem prvih simptoma ekcema od strane dermatologa smanjuje se intenzitet simptoma, bolest se drži pod kontrolom i proređuje se eventualno novo pogoršanje bolesti. Promenama životnog stila, uvođenjem izmena u uobičajeni režim ishrane poboljšava se funkcija kože , a zdrava koža je manje sklona upalama i pruža bolju zaštitu od alergena i iritanasa.

Dr Jelena Bojčević Milosavljević, specijalista dermatovenerologije