Gastritis – bolest koja se ne sme ignorisati
Jedan od najčešćih problema vezanih za varenje hrane je upala sluzokože želuca tj. gastritis. Bolest je najčešće izazvana infekcijom želuca bakterijom Helicobacter pylori, nekontrolisanom upotrebom lekova protiv upale i bolova (aspirin, ibuprofen), prekomernim unosom alkoholnih napitaka, stresom nakon velikih hiruških intervencija, povreda, opekotina, teških infekcija. Bolest se češće javlja kod starijih osoba, može biti autoimunske prirode, javlja se u sklopu drugih bolesti (HIV, Kronova bolest, autoimunska upala štitne žlezde, dijabetes tip I, parazitoze).
Bolest može biti akutnog karaktera (nastaje iznenada, simptomi jako izraženi, stalno prisutni) ili imati hroničan tok (postepeno se razvija, simptomi nisu svakodnevno prisutni, slabijeg su intenziteta). Najznačajniji simptomi su gorušica, mučnina, povraćanje, osećaj prepunjenosti i težine u gornjem trbuhu nakon obroka. Ukoliko se ne leči, gastritis se može iskomplikovati stvaranjem čira na sluzokoži. Kod hroničnog, nelečenog gastritisa, povećan je rizik za obolevanje od raka želuca.
Dijagnoza bolesti se postavlja dokazivanjem infekcije bakterijom Helicobacter pylori mikrobiološkim analizama i endoskopskim pregledom želuca od strane gastroenterologa.
Gastritis se leči antibiotskom terapijom (ukoliko je uzrok bakterijska infekcija) i lekovima koji blokiraju ili smanjuju lučenje kiseline u želudcu.
Neophodno je promeniti loše navike. Savetuje se da se ne konzumira alkoholno piće. Trebalo bi jesti češće, manje obroke, izbegavati hranu koja je začinjena, kisela, pržena i previše masna. Trebalo bi konsultovati lekara radi bezbednog isključivanja protivupalnih lekova i analgetika ili prelaska na lekove koju su bezbedniji za želudac.
Dr Dragana Bogdanović, specijalista imunologije Poliklinike Human