Opravdana i racionalna upotreba antibiotika
Opravdana i racionalna upotreba antibiotika
Suština racionalne primene antibiotika se sastoji u poznavanju i pridržavanju osnovnih principa optimalne terapije, a oni se pre svega ogledaju u pravilnom izboru antibiotika, adekvatnom doziranju prema individualnim karakteristikama bolesnika, odnosno vrsti i težini infekcije. Stoga je veoma bitno da pacijenti ne pribegavaju samolečenju i samoinicijativnom izboru antibiotika.
Preduslovi za uspešnu antibiotsku terapiju su pored tačne dijagnoze, poznavanje bolesnika i farmakoloških karakteristika lekova. Optimalna primena antibiotika podrazumeva predhodnu bakteriološku verifikaciju. Uvek kada postoji mogućnost treba uzeti uzorke za bakteriološku identifikaciju (bris, sputum, urin, gnoj, sekrete, ekskrete), kako bi se korigovala terapija ukoliko klinički odgovor nije zadovoljavajući.
Na našem medicinskom prostoru, terapijska i profilaktička primena antibiotika nije uvek na zadovoljavajućem nivou. Izbor antibiotika je često neadekvatan i baziran na individualnom, empirijskom pristupu, koji često ne prati terapijska saznanja svetske medicine i nauke.
Velika efikasnost, dostupnost i zadovoljavajuća podnošljivost su omogućile preširoku i nekritičnu upotrebu antibiotika. Najvažnije posledice njihove neracionalne primene su:
- smanjena efikasnost zbog razvoja otpornosti i neosetljivosti bakterija
- porast alergijskih reakcija i neželjenih efekata
- komplikovanje primarne bolesti i produzeno vreme lečenja
Širom sveta, otpornost mikroorganizama na antibiotike se povećava, što se dešava i u našoj zemlji. Jedan od glavnih razloga za otpornost je pogrešna upotreba antibiotika. Kontrola izbora antibiotika, doziranja i duzine terapije je vazna da bi se izbeglo razvijanje otpornosti.
Problem samomedikacije je jedan od glavnih uzroka nedakvatne upotrebe antibiotika i nastanka rezistencije.Rezistencija bakterija na više antibiotika nije retka pojava, tako da nije neobično da se nađu bakterije rezistentne na 10 i više antibiotika. Najveći broj tih bakterija je vezan za bolničke infekcije.
Antibiotici se ne preporučuju u cilju prevencije i terapije virusnih infekcija poput COVID-19, ali ne treba zaboraviti da je moguć razvoj bakterijske koinfekcije, kada je neophodna primena antibiotika. Zato je obavezno praćenje pacijenata sa dokazanom virusnom infekcijom i blagovremeno ukljucivanje antibiotske terapije, ukoliko se virusna infekcija komplikuje bakterijskom. U zadnjih par meseci najčešće propisivani antibiotici su Azitromicin i Levofloksacin, pa se stiče utisak da isti, zbog svoje zastupljenosti u terapiji kod Koronavirus pozitivnih pacijenata, leče COVID-19. Ovakva uverenja dovode do samoinicijativnog odabira i uzimanja antibiotika, koje je u većini slučajeva neopravdano.
Zato molim pacijente da ne pribegavaju uzimanju terapije na svoju ruku, već da se jave lekaru, a lekare da antibiotike propisuju isključivo kada je njihova primena opravdana.
Dr Danijel Đorđević, lekar opšte prakse Poliklinike Human