DERMATOLOGIJA

Omiljeno godišnje doba koje nestrpljivo iščekujemo je leto. Ipak, preveliko izlaganje suncu može da izazove oštećenja kože i očiju, supresiju imunog sistema i karcinom kože. Zato je važno  pridržavati se  pravila zaštite kože od sunca i voditi računa o  merama predostrožnosti kako bi bili bezbedni od sunčevih zraka čitavog života.

Postoje tri tipa ultravioletnih zraka i to su:  UVA, UVB I UVC.

Svaki od njih ima uticaj na kožu.

• UVA utiče na starenje kože,nastanak bora, gubitak elastičnosti, ima kumulativni efekat tokom vremena i može dovesti do nastanka karcinoma kože. Koristi se u solarijumima.
• UVB zraci izazivaju crvenilo i opekotine od sunca, suprimiraju imuni sistem,doprinose starenju kože. Imaju ključnu ulogu u nastanku raka kože. 
• Za UVC zrake se može reći da su najopasniji, ali njih u potpunosti upija ozonski omotač.

Dermatologija: Dermatološka stanja koja nastavju nakon prekomerne izloženosti suncu

FOTOSTARENJE

FOTOSTARENJE (eng. photoaging) znači prerano starenje kože nastaje čestim izlaganjem kože UV-sunčevim zracima.
Razlikuje se od prirodnog starenja po tome što prirodno kožu čini tanjom, dok UV starenje kožu čini zadebljalom I doprinosi stvaranju hiperkeratoza.

Najizraženije je na delovima tela koji su najizloženiji suncu: lice, vrat, usne, gornji deo šaka i dekolte.

Fotostrarenje izaziva:

• pojavu plitkih I dubokih bora
• smanjenu elastičnost I čvrstine kože
• suvoću i grubu teksturu kože
• pojavu hiperpigmentacija, naglašenih kapilara poput “paukove mreže” na nosu, obrazima
• pojavu keratoza koje mogu biti prekanceroze.

OPEKOTINE

OPEKOTINE  nastaju kada je koža, tokom izlaganja suncu, bez adekvatne zaštite od UVA i UVB zračenja.
Simptomi:

• crvenilo
• vrela I bolna koža
• svrab
• a često se mogu javiti i plihovi.

Efekti opekotina od sunca se obično primete posle 12 do 24 sata. Kožu treba ohladiti, namazati kremu sa kortizonom, a u slučaju plihova javiti se dermatologu.

HIPERPIGMENTACIJE

HIPERPIGMENTACIJE ili tamne mrlje se najčešće pojavljuju na izloženim područjima našeg tela, licu i rukama.

Solarni lentigo su smeđe I tamno smeđe promene u ravni kože ,ovalnog I okruglog oblika. Imaju tendenciju da postanu brojnije sa ponovnimizlaganjem sunčevom svetlu i sa starenjem.Povezuju se I sa opekotina nastalim pre dvadesete godine života.

ALERGIJA NA SUNCE

ALERGIJA NA SUNCE je termin koji se često koristi za opisivanje brojnih stanja u kojima se pojavljuje crveni osip koji svrbi, a javlja se na koži koja je bila izložena sunčevoj svetlosti.

Najčešći oblik alergije na sunce je polimorfna svetlosna erupcija u vidu osipa, crvenilo, svraba, nekada i plikova.
Blagi slučajevi alergije na sunce mogu nestati bez lečenja.

Blagi slučajevi alergije na sunce mogu nestati bez lečenja. Teže forme alergije se leče lekovima, antihistaminicima I krtikosteroidima u kombinaciji sa mastima I emulzijama. Alergija na sunčevu svetlost može biti isprovocirana i genetskom predispozicijom, upotrebom hemikalija kao što su parfemi, šminka i sl.

Osetljivije su osobe svetlije puti i sa manje melanina koji u oderđenom stepenu štiti kožu. Osobe koje su sklone alergijama savetuje se konsultacija sa dermatologom pre polaska na odmor.

BOLESTI KOŽE

Aktinične keratoze se mogu opisati kao gruba, neravna koža sa ljuspicama i često može da liči na mali rog.

Javljaju se najčešće posle 40. godine života i to na fotoeksponiranim mestima kao što su lice, nos, čelo, ušne školjke, nadlaktice. Ukoliko se ne leči može da transformiše u spinocelularni karcinom. 

Bazocelularni karcinom najčešće nastaje na koži koja je izložena sunčevim zracima i najčešće se manifestuje na glavi i vratu (80%), trupu (15%), a retko na rukama i nogama.

Melanom je maligni tumor melanocita čija se povećana učestalost vezuje i za neoprezno izlaganje kože suncu.

SOLARIJUM i dermatologija

Veliki problem predstavlja oštećenje kože nastalo upotrebom solarijuma.

Najčešće ga posećuju mladi ljudi I ne razmišljaju o posledicama.

Solarijum povećava rizik o nastanka melanoma za čak 60%.

Ovaj način sunčanja je protivzakonit u mnogim zemljama (u Škotskoj, Engleskoj, Irskoj, Australiji…).

 

Niko nije bezbedan od sunčevog zračenja, bez obzira na boju kože. Međutim, nezaštićeno izlaganje suncu je najopasnije za decu koja imaju mladeže, za ljude svetle puti, kao i za osobe sa porodičnom istorijom raka kože.

Krema sa sposobnošću apsorpcije UV zraka za sunčanje sa visokim zaštitnim faktorom SPF je važan deo kompletne strategije zaštite od sunca, ali nije dovoljna da bi smo bili sigurni na suncu.

Osnovna i najefikasnija prevencija oštećenja kože je:

• izbegavanje izlaganja sunčevom zračenju
• boravak u hladu kada smo na moru
• nošenje odeće i šešira sa širim obodom
• sunčane naočare.

Veoma je važno da se NE sunčamo da bi dobili tamniji ten iz estetskih razloga, jer time rizikujemo da dobijemo rak kože. Treba provoditi vreme napolju, uživati u prirodi, sporstkim aktivnostima, ali ne zaboraviti na zaštitu kože kao I na samopregled jedanput mesečno uz povremeni dermoskopski pregled kod dermatologa.

Tekst „Dermatologija – Prekomerna izloženost suncu“  je autorski.
Subjected to copyrights.

Dr Jelena Bojčević Milosavljević, specijalista dermatovenerologije